Auto teško pali kada je hladno – akumulator, grejači ili drugi kvar?

Automobil tokom toplijih dana pali normalno, ali sa prvim hladnim jutrima počinje dugo da vergla? Motor se okreće sporije, upali tek iz nekoliko pokušaja ili nakon paljenja kratko radi nemirno?

Teško paljenje hladnog motora nije automatski znak da treba zameniti akumulator ili grejače. Hladnoća može učiniti postojeći problem primetnijim, ali uzrok treba utvrditi proverom napajanja, sistema startovanja i parametara motora.

Prvo pitanje: da li motor sporo ili normalno vergla?

Za početak je važno razlikovati dve situacije:

• Motor se okreće sporo, zastajkuje ili se čuje samo klik. Provera prvenstveno počinje od akumulatora, klema, kablova, mase i anlasera.
• Motor se okreće uobičajenom brzinom, ali dugo ne pali. Proveravaju se uslovi za startovanje, sistem predgrevanja kod dizela, dovod goriva, senzori i drugi mogući uzroci.

Ovo je početna smernica, a ne konačna dijagnoza. Brzina verglanja i napon napajanja proveravaju se merenjem, jer procena samo po zvuku može da zavara.

1. Akumulator nema dovoljno snage za startovanje

Na niskim temperaturama sposobnost akumulatora da isporuči struju opada, dok je hladan motor zahtevnije pokrenuti. Akumulator koji je leti još uspevao da pokrene vozilo zato može pokazati slabost tokom zime.

Mogući simptomi su sporo verglanje, izraženo zatamnjenje svetala, resetovanje sata ili instrument table i ponavljano kliktanje pri pokušaju paljenja.

Samo merenje napona dok automobil miruje nije dovoljno za procenu stanja akumulatora. Potrebno je proveriti njegovu napunjenost i sposobnost startovanja, uz odgovarajući test i praćenje ponašanja tokom verglanja.

Ako je akumulator ispražnjen, treba utvrditi i zašto. Kratke vožnje, neodgovarajuće punjenje ili potrošač koji ostaje aktivan dok je vozilo parkirano mogu napraviti problem i sa novijim akumulatorom.

2. Loše kleme, masa ili istrošen anlaser

Ispravan akumulator ne garantuje da potrebna struja stiže do anlasera. Labave ili korodirale kleme, oštećen kabl i loš spoj mase između motora i karoserije mogu otežati startovanje.

Slične simptome može izazvati i istrošen anlaser. Zbog toga sporo verglanje koje ostaje nakon zamene akumulatora zahteva dalju proveru.

Dijagnostika obuhvata pregled spojeva, merenje pada napona na vodovima tokom startovanja i proveru rada anlasera. Nasumična zamena još jednog akumulatora neće otkloniti loš kontakt ili kvar startera.

3. Grejači ili upravljanje grejačima kod dizela

Grejači pomažu dizel motoru da postigne uslove potrebne za hladno startovanje. Ako sistem ne radi pravilno, motor može duže verglati, teško upaliti i nakon startovanja kratko raditi neravnomerno.

Potrebno je proveriti:

• same grejače;
• modul ili relej grejača, zavisno od sistema;
• napajanje, osigurače, konektore i instalaciju;
• komandu predgrevanja i dostupne dijagnostičke podatke.

Gašenje lampice grejača nije potvrda da su svi grejači ispravni. Takođe, treperenje te lampice kod pojedinih vozila može označavati i drugi kvar upravljanja motorom.

Grejači se ispituju postupkom predviđenim za njihov tip. Ne treba ih nasumično povezivati direktno na akumulator, jer mnogi savremeni sistemi koriste grejače za drugačiji radni napon.

4. Senzor temperature šalje pogrešan podatak

Računar motora koristi podatak o temperaturi rashladne tečnosti za prilagođavanje rada motora pri startovanju. Pogrešno očitavanje može uticati na pripremu smeše, a zavisno od sistema i na strategiju predgrevanja.

Posle dužeg stajanja, pre prvog paljenja, proverava se da li su prikazane temperature motora i usisnog vazduha razumne u odnosu na spoljne uslove.

Odstupanje ne mora odmah značiti da je senzor neispravan. Uzrok može biti i konektor, instalacija ili problem u električnom kolu. Vrednost koja deluje moguća računaru ponekad neće izazvati upis greške, iako ne odgovara stvarnoj temperaturi.

5. Problem sa dovodom ili pritiskom goriva

Ako motor dugo vergla nakon noćnog stajanja, a kasnije tokom dana pali lakše, potrebno je proveriti i sistem goriva. Takvo ponašanje samo po sebi ne potvrđuje kvar pumpe ili dizni.

U zavisnosti od motora, provera može obuhvatiti dovod goriva, filter, ulazak vazduha, zadržavanje pritiska i postizanje potrebnog pritiska tokom verglanja. Kod common rail dizela po potrebi se proveravaju i povrat goriva kroz dizne i regulacija pritiska.

Rad na sistemima visokog pritiska zahteva odgovarajuću opremu i postupak. Cevi ubrizgavanja ne treba otpuštati radi provere da li gorivo dolazi.

6. Svećice i bobine kod benzinskog motora

Benzinski motor nema isti sistem predgrevanja kao dizel. Kod teškog hladnog paljenja proveravaju se i svećice, bobine i ostali delovi sistema paljenja, prema konstrukciji motora.

Istrošene svećice ili problem sa paljenjem mogu doprineti otežanom startovanju i neravnomernom radu. Ipak, slične simptome daju i nepravilna smeša, problem sa pritiskom goriva ili usisom, pa je potrebna povezana provera.

7. Drugi mogući uzroci

Ako osnovne provere ne pokažu uzrok, dijagnostika se proširuje prema simptomima. Mogu biti potrebne provere signala radilice i bregaste osovine, njihove sinhronizacije, kompresije ili mehaničkog stanja motora.

Važno je i razlikovati hladno vreme od hladnog motora. Ako automobil teško pali posle višesatnog stajanja čak i leti, to je važan podatak koji menja smer provere.

Šta zabeležiti pre dolaska na dijagnostiku?

• Da li motor vergla sporo ili uobičajenom brzinom?
• Da li se problem javlja samo pri niskoj spoljnoj temperaturi ili posle svakog dužeg stajanja?
• Da li zagrejan motor normalno pali?
• Da li nakon paljenja radi mirno ili kratko trese?
• Da li se pojavljuje dim, neobičan miris ili upozorenje na tabli?
• Da li je skoro menjan akumulator, filter goriva ili neki drugi deo?
• Da li pomoćno napajanje menja ponašanje pri startovanju?

Kratak snimak prvog jutarnjeg pokušaja paljenja može biti koristan. Snimajte samo kada je vozilo bezbedno parkirano.

Zašto je važno proveriti vozilo dok je hladno?

Kada se motor zagreje, simptom može nestati. Zbog toga je za neke kvarove potrebno dogovoriti pregled posle dužeg stajanja, pre prvog jutarnjeg startovanja.

Dijagnostika nije samo očitavanje i brisanje grešaka. Po potrebi se prate napon, broj obrtaja pri verglanju, temperature, pritisak goriva i odobrenje startovanja, uz električna i druga ciljana merenja.

Odsustvo upisanih grešaka ne potvrđuje da su akumulator, anlaser, grejači ili sistem goriva ispravni.

Šta izbegavati kada automobil teško pali?

• Nemojte ponavljati duge pokušaje verglanja bez pauze; pratite uputstvo proizvođača.
• Nemojte nasumično koristiti sprejeve za startovanje, posebno na motorima sa grejačima.
• Ne skidajte kleme dok motor radi radi provere alternatora.
• Ne menjajte grejače, dizne ili akumulator samo na osnovu pretpostavke.

Ako koristite pomoćno napajanje, priključivanje i izbor tačaka povezivanja moraju odgovarati uputstvu za vozilo. Ako primetite dim iz instalacije, miris paljevine ili izrazito zagrevanje kablova, prekinite pokušaje startovanja.

Dijagnostika teškog paljenja u Somboru

U servisu TechSoft Auto Elektronika – Sombor proveravamo elektronske i električne uzroke problema sa startovanjem. Prema nalazu se određuje da li je potrebna intervencija na napajanju, instalaciji, senzoru, upravljačkom sistemu ili dalja mehanička provera.

Više informacija pogledajte na stranici auto dijagnostika Sombor.